krokodilić

Nečeg

                                                                  Još od ranog januara ove godine prati me utisak da sam pod prismotrom ‚‚urokljivih očiju‚‚.I kao ništa ne razumem , i pitam se ‚‚zašto se to ,baš, meni dešava‚‚. Besmislenog li pitanja, toliko bez smisla kao i teorija da je Muska prošla kroz zid i tako  nestala. Ustvari ,to je najbolja moguća teorija  zašto je nema već peti dan. 

Dva dana nakon Muskine dematerijalizacije i bezuspešne potrage , silnog očaja i griže savesti, pojavila se SnowFish sa šakom nečeg.Nešto što ima iskonsku potrebu da se uobroči , bude čisto i da kuka.

Tu sam, brojim i beležim žrtve sudbine, kolateralne žrtve, žrtve slučajnosti, žrtve koje su tražile da budu žrtvovane, one koje to nisu htele da postanu ali su svojim činjenjem bile na korak bliže, kažu , žrtvi. 

Opet brinem.Sve je ok, my memories pune života, stvarnost ne bi verovatno podnela toliko života.

                   

foto by SnowFish