ružan dan

Jutros, nevaljalo vreme, mračno, Burim je odvezao SnowFish do škole da nam vetar ne ponese dete. Otečeni su mi kapci i golemi podočnjaci, loše sam spavala, nije zbog toga , sigurno višak tečnosti u organizmu, biće bolje, možda su stvarno bubrezi u pitanju,ista priča svako jutro. Jack odugovlači sa oblačenjem, ista priča svako jutro.Vetar  utišava , kiša nastavlja da tunjavi , Jack odlazi u muzičku,napokon trenutak za džezvu.Uključujem radio, tatina škola, da čujem vesti, one kratke najkrače što puštaju na svakih sat.Kaže spikerka:
Sud u Egiptu osudio je u ponedjeljak na smrt 529 pristalica ... poslije kratkog masovnog suđenja po optužbama za ubistvo jednog policajca i napada na policiju... reč o najmasovnijoj smrtnoj presudi u novijoj istoriji te zemlje...

Prosuh malo kafe po sebi i čudim se ,nisam dobro čula, odakle mi takva morbidna ideja u ranu zoru.Pokušavam da zamislim 529 ljudi odjednom, ne ide, možda ću ipak lakše zamisliti 529 osuđenika na smrt,odjednom.

Šta je bre danas ovom danu?Potpuno razbuđena i pri svesti koji je ovo ,,dan,,.Danas je rodjendan mojoj bivšoj najboljoj drugarici.Nije ,,bivša najbolja,, zato što smo dupetom jedna drugoj zatvorile vrata već zato što sam malo omatorila da bih kategorisala  ljude u koje ulažem vreme kao  pitanja iz dečijih leksikona.U prošlom veku  je to bio dan za dugo očekivanu žurku.

Ma svaki božiji dan se dešava i dobro i loše, ali od godine tri naopake šestice za mene je ovo dan Nečistog posla.Na današnji dan pre petnaest godina sitgla mi je poručena peč za keramiku iz Šabca, doneli je ljudi , nisu bili od reči, fazon devedesetih, pade prva bomba kod Kruča, stvarno, prvi put sam naučila da su civilne žrtve kolateralna šteta ... toliko za večeras Dragi Dnevniče.