divlji narcis

gde god da se nađem u prirodi i pomislim da otkinem listić da bi ga pomirisala , setim se babe.
baba je jedna slatka bakica nekoć vrlo zgodna i šarmantna žena penzionisana onog dana kada se udala.
baba je pasionirana kradljivica kidanog cveće iz tuđih bašta, ima još nekoliko dijagnoza koje su mnogo značajnije za njenu ličnost od ove, predhodno navedene, ali to sada nije mnogo bitno. bitno je da  baba voli cveće i da mu se silno raduje iako nije uspela nijednu biljku u saksiji da neguje duže od par meseci. cveće vene  i svene zbog prezalivenosti. kako se cvetići  ne pomaljaju na babinoj terasi primorana je da ide u hajku na cvetne mirisne glave . ozloglašena je na potezu liman - nova mahala, prepoznale je komšije.

reče meni baba nekom prilikom , vračajući se iz šetnje gradom sa pregršt poharanih nedozrelih tulipana - znaš li ti kad otkineš cvet da on plače? znaš li da biljku to boli? vele tako na tv-u.

zaključak, evo ovako: 

osetila sam veliku empatiju da ne kažem milosrđe , pa i solidarnost prema babi što kida cveće po po parkovima i tuđim baštama. moje iskreno sučešće.